OVO JE BILA DŽEJEVA POSLJEDNJA ŽELJA, NJEGOV KUM OTKRIO U NACIONALNOM DNEVNIKU: Kćerka Marija će ovo teško podnijeti

Legendarni pjevač narodne muzike Džej Ramadanovski je juče u 57. godini napsutio sve naas, kada mu je iznenada stalo srce.

O tome kako je izgledao njegov posljednji dan u “Nacionalnom dnevniku” TV Pink govorio je njegov kum Zoran Jagodić Rule.

– On je ustao sasvim normalno juče i oko 2 popodne je legao malo da odmori i nije se probudio više… Sto puta je rekao da bi tako volio da ode, to mu je želja bila, da zaspi i da se ne probudi – ispričao je kum pokojnog pjevača i dodao da mu je neostvarena želja bila da uda mlađu kćerku Mariju.

Novi.ba/

BONUS

Moja žena je nekad bila najveselija osoba na planeti, stalno nasmejana, radosna, pozitivna. Onda je upala u postporođajnu depresiju i pokušala da se ubije. Hormoni su je uništili to nije bila ona. Sad se oporavlja, ali taj stres kad sam je video polumrtvu nikad neću zaboraviti. Postporođajna depresija je ozbiljna stvar.

Moj brat sa ženom i djecom živi na katu kuće. U dvorištu imamo i jednu manju kuću u kojoj žive baka i tetka. Od kad je brat uselio na kat ja nemam mira. Ne mogu učiti jer djeca stalno luduju, nisu nikad tiho, pa raspale glazbu kao da su sami na planeti, djecu uvale meni na čuvanje kad imam ispite. Tetka i baka su stalno kod nas, dođu gledat tv, a imaju tv u svojoj kući. Oko mene samo buka. Do sad sam putovala na faks jer mi je grad blizu, ali ove godine sam dobila dom. Ovdje mi je lijepo i mirno i ne vraćam se kući prije ljeta.

Drugarica sa faksa, Vesna, sedi na klupi i plače. Pitam je što plače, šta se desilo? Kaže, udaje se. Pa super, raduj se, čemu suze? Ma radujem se ja, reče, nego imam drugu muku, on se preziva Bulja. Zagrcnuh se, ali sam uspeo da se uzdržim i kažem pa ok, nije strašno. Kaže ona, ali ti ne znaš, ja se ne zovem Vesna, ja se zovem Vesela! I tu sam puko, kraj. Još vrištim🤣

Brat mi ima 34 godine, on živi sa roditeljima dok sam ja u inostranstvu. Roditelji se nikako nisu interesovali za naše obrazovanje, pa je brat ostao samo na srednjoj školi nakon završetka, dok sam ja upisala fakultet i upala na budžet. Uz to bi radila svaki vikend jer mi stipendija nije bila dovoljna, a moji mi ništa nisu slali. Nakon završetka studija sav novac sam uložila u učenje nemačkog jezika i posle dve godine dobila posao tamo u struci i preselila se. Brat je radio neke privremene poslove, ali se nigde nije zadržavao i ne radi duže od 2 godine nigde. Ja sam im povremeno slala novac i renovirala deo kuće koji se urušio od starosti. I saznam da su prepisali bratu kuću, jer ja sam se snašla i ne treba mi ta kuća. Ogorčena sam i neću to tek tako prepustiti. Meni niko ništa nije poklonio, već sam pošteno zaradila, a to što se moj brat nije pomučio nije moj problem. Sad me cela porodica osuđuje.